Najlepši kompliment
"Male prepusti malima.
Budale ostavi vremenu.
Osrednje ne primećuj na svom putu,
samo sa sebi ravnima ukrštaj mačeve,
oštrog duha i velike snage."
Neskromno ću reći - hvala.
Kad srce prepukne od bola...
Nema bola. Nema ničega više.
Puklo je. I sve se briše što je do tada bilo.
Nade se kao mehuri od sapunice prvo razlete, pa onda slete.. i nestanu.
Iskre u očima gasnu.
Ko da je srce davno snilo ljubav veličanstvenu, strasnu,
tako se dalekim čini trenutak pre tog..
Sve suze presahnu i u jedan stih stanu.
Sve se sem bola briše. Ničeg nema. Ničega svog.
Puklo je srce.
Nema ničega više.
Spava mi se...
Spava mi se..
Mogu li da ušuškam glavu na tvoje rame,
i da me pokriješ poljupcima i zagrljajem?
Spava mi se..
Možeš li da mi šapućeš nešto dok ne zaspim,
nešto nežno, što nikad nikom nisi rekao,
nešto svileno i mekano?
Spava mi se..
Mogu li da zaspim zaštićena tobom, ušuškana,
i da ne dozvoliš nikome da me budi
dok se ne probudim sama?
Spava mi se..
