Prvi sneg
Znam, istopiće se pahulje na mom dlanu, ove koje hvatam kao dete i pokušavam da zapamtim svaku njihovu iskricu...
Ostaće u mom sećanju i miris snega i nevinost savršenstva koje se topi, i čežnja za rukama koje greju moje, i osmeh dok skidaju pahulje sa mog kaputa...
Da zaveje toliko tuge ne može ni jedna mećava.. Da istopi toliko ljubavi ne može ničiji dodir...
Danas ću se grudvati. I smejaću se. I biću srećna. Danas je u meni toliko pahulja... Na svakoj iskri je deo nevine ljubavi...
Taj sneg se ne prlja ničijim stopama... Od njega ne mogu da se naprave ledenice... Danas poklanjam najlepše pahulje onima koje volim i onima koji vole.
