Svetlost
Danas ronim bisere za neke drage ljude na obali... Ne treba mi veštica da moja peraja pretvori u noge.. Moj svet su talasi, nečiji su stopala na pesku. Školjke kriju tajne - iste u svim vremenima. Biseri su za voljene.
Svetlost koja se probila do dna okeana, do kamenčića najrazličitijih boja, do korala... Biseri neće nigde biti tako lepi kao u moru. Ali ću ih pokloniti onima koji nikada neće moći u moru da ih vide. Nekima je previše i nedovoljno.
Danas je čudan dan. More je neobično mirno. Obala je osunčana. Očekuju me. A ne znaju kada ću i gde izroniti... Neka.. neka sačekaju još malo. Za takve dragocenosti vredi čekati. Ja moram malo sunca da pokupim izležavajući se na talasu koji se lenjo valja pučinom, pa da jednu krabu razmrsim iz trave, da obojim jedan koral u svetlo ljubičasto... Za bisere ima vremena... Ionako će, ti dragi ljudi, kada ih dobiju, da se zahvale i odu...
Danas je čudan dan. Poklanjam svoje bisere dragim ljudima koji će otići, a ja ih čak neću ni sprečavati u tome. Ali, neka ih, neka čekaju još malo. Na dragocenosti vredi čekati. Na bisere nečije ljubavi – i čitav sunčev zrak, ako treba...Da ti dam
Ruku, al’da me ne vučeš dole,
Poljubac, al’ da vratiš veći,
Pismo, napisano bez reči.
Da ti dam
Maslačak, al’ da ga ne oduvaš odmah,
Tračak, al’ da se čvrsto uhvatiš za njega,
Zračak da ti obasja dan.
Da ti damLjubav, al’ da ne potrošiš sve odma’,
Sladoled, al’ da ti se ne otopi,
Sreću da te ko poplava potopi.
Da ti dam srce
Al’ da i ti meni daš jedno!
Ljubav je:
Kad nadješ detelinu sa četiri lista po prvi put u životu, i ne poželiš da je za sebe zadržiš već odmah pomisliš kako ćeš je lepo ispresovati i pokloniti je voljenom biću, e – to ja zovem ljubavlju. :)
Druga
Prva.
A druga.
Druga a prva.
Droga.
Ne vidi, ne čuje.
Oseća.
Boli.
Ne postoji.
Druga.
Ne postoji...
Mogu li..?
Mogu li nečim da ti ulepšam dan?
Da ti pošaljem vrapca da ti treperi u oku,
da ti osmehom obojim osmeh,
reci mi, mogu li..?
Mogu li nečim da te rastužim nakon toga?
Da me vidiš gde me nema,
da osećaš kako svuda nedostajem,
reci mi, mogu li..?
Mogu li, nakon svega toga, tako umornog da te poljubim iako nisam tu?
I, mogu li, tako umornog, da te nakon svega umorim još malo?
:)
Umetnost šminkanja
Ljudi se ne raduju tudjoj sreći ali je kradu.
Sve čine da rastuže nekog i onda beže.
Tužne ne voli niko jer vidi sebe u njima.
Zato..
Bicu srećna, za inat!
Pokloniću po delić sreće– po nekom… koga odaberem pažljivo!
Tugu ću zadržati za sebe ali i neću je primati ni od koga.
Sreću treba znati nositi.
I tugu.
Oči imaju najlepši sjaj kad obe sijaju u njima.
Umetnost je tako se šminkati.
Mali kameni nocturno
“Nikad te niko nece ovako tesno grliti, uznemirenu I belu..nikad ti niko nece ovako u krvotok uliti poslednju neznost celu,ni uspeti u tebi toliko tuge da nadje..ti si najbeskonacnije, najubitacnije nebo kraj mog rumenog uha. Najbesramnija devojka koju sam sreo medju zenama. Najstidljivija zena koju sam sreo medju devojkama.” Mika Antic
Grli me danas, ovako uznemirenu tobom I belu.. U moj krvotok uli svoju poslednju neznost celu.. Ja sam najbesramnija I najstidljivija, zena sa pticama u ocima.. I pitoma I divlja, I tudja a samo tvoja.. Ljubi me danas, ovako nedorecenu, I ne pitaj nista..
Dobro jutro, o Vi, koji volite druge vise nego sebe..! Dobro Vam jutro zelim!
Ponovo sa vama :)
znam, dugo me nije bilo..
znam, nikom nisam nedostajala :)
znam, nije ni vazno :)
ponovo sam tu..
da vam obojim dan, da vam poklonim cvet, da vas rastuzim, razljutim, nasmejem, razbesnim.. sta god :))
I'm back!!!!
