Septembarske boje
Još jedan septembar sunčan i drag,
Boji neprimetno svet oko nas...
Nijanse zlatne padaju ti na prag
I shvataš da u bojama je strast..
Pre nego nestane boja,
Pre inja jutarnjeg u mojoj kosi,
Dozvoli mi da budem tvoja
I da me strast septembra nosi..
Dozvoli sebi da rukama
Na mojoj koži ostaviš
Nevidljiv neizbrisiv trag..
Naslikaj dodirom sve zbog čega te želim
I zbog čega si mi drag..
Daj mašti na volju..
Pusti da ti rukama upravlja želja..
Možda ćeš naći lepšu
Al’ nećeš naći bolju..
Možda nisam najbolje umela,
Ali sam najiskrenije htela..
Vatromet boja svud oko nas,
Daj mi ruku da ti poljubim dlan.
Odvaži se da mi srce svoje daš..
Pokloni mi ovog septembra
Bar jedan strašću obojen dan..
Oboj mi kožu bojama svojim, nevidljivim,
Strastima što ih u srcu nosiš..
Sve moje možeš zvati tvojim..
Ovog septembra
Ja samo takva postojim.
*****
Sa tvoje strane mukla tisina,
U mene se uvlaci zebnja,
Grudi mi pune bol i praznina..
Šta sam mislila?
Šta sam htela?
Bojila tvoje dane..
A možda nisam smela..
*****
Što ti više sebe otkrivam
Ti mi sve čudnije zvučiš.
U meni mnogo tebi nepoznatog postoji.
Ne brini, ne treba ništa da učiš.
Samo nemoj tog nepoznatog da se bojiš..
Svaki te deo mene voli.
Juče sam bila meka i nežna,
Željna da ti pružim skrovište i mir..
Danas sam pesnik..
Sutra ću možda biti bludnica,
Nezasita svega tvog..
Nikada me nećeš upoznati celu,
Koliko god da me znaš.
Uvek ćeš biti deo svega mog,
Koliko god malo da mi se daš.
Već dugo kucam na vrata tvog srca,
Ti ih odškrineš ali ne otvaraš.
Molim za malo magičnih boja
I crtam po prašini da sam tvoja..
Evo, ponovo kucam.
Pusti me da udjem da se zgrejem.
Jeste septembar okupan suncem
Ali bez tvoje ljubavi meni mećava veje.
Živim od mrvica koje mi ponekad baciš na prag..
Kucam, treperim, nadam se..
Možda sad shvatiš koliko si mi drag..
Ne boj se, moja ljubav ne boli..
Rizikuj sa mnom.
Otkrij kako umem da volim..
