Ponedeljak, Septembar 01, 2008
Danas nema stihova...
Danas nije dan za poeziju. Samo za tihu sreću. I mir. I pored ludnice koja se zove dva djaka u školi, gomila posla, posete prijatelja i rodjaka... danas se ne nerviram. Ceo svet da se okrene naglavačke - ništa. To što sam danima tužna, što ne znam šta bih sa sobom, što mi sve smeta i ne smeta mi ništa... Ništa...
Danas je jedna istina rečena na glas... Niko te nema koliko te ja imam ..i ..niko na celom svetu me nema koliko me ti imaš...
Znam, neki će dati sebi za pravo da mi sude. Ja im neću dati to pravo, uzeće ga sami. Sudite. Danas mi reči ne mogu ništa. Sve što sam htela da čujem i kažem u životu spojilo se u rečenicu. Jednu. Znam, znam... ja razumem one koji bi da sude. Oni ne razumeju mene. Ovo treba živeti. Nositi. Imati. Pa razumeti. I ja sam nekada sudila. Sada ćutim.
Šta god da sam tražila našla sam u današnjem danu. I sada uživam u osećaju tihe sreće. Jer.. proći će. Vratiće se tuga. Opet ću vam poklanjati stihove. Ali, danas ih nemam. Danas vam poklanjam osmeh, setan, tih i srećan. Jer... ljubav treba živeti.
Jednajedina koliko god se ovde pisalo o tome kako se komentarima uvlacimo i bla bla, ja ti evo sad moram reci da ti na svaki ovakav dan zelim jos dva ista od srca.I nema niko prava da ti sudi, osudila si samu sebe dovoljno kad si odlucila da zivis od tih trenutaka, umesto da ti svaki bude takav.Treba mnogo hrabrosti odreci se svoje srece i nastaviti dalje. Znam, odlicno znam. Znam i koliko ti je ovako nesto vazno ali i koliku tezinu nosi saznanje da je to samo trenutak.Uzivaj, uzivaj svaki takav trenutak.
hvala casper...
Jednajedina, vredi živeti za rečenicu "Niko te nema koliko te ja imam ..i ..niko na celom svetu me nema koliko me ti imaš.." Za to da se čuje i doživi.
znam sanjarenja, a ja sam je čula-izgovorila-doživela danas. i zato.. danas je dan za tihu sreću.
iskreno se nadam da će se ta sreća produžiti. i da nikome neće zasmetati.
Prijatno!
ali
... u zivotu jedino ne odustajemo od svoje srece...
