Sreda, Februar 18, 2009
Bez razloga...
Danas u meni neka nova snaga počinje da živi. Možda bez razloga.
Osmeh mi titra na uglu usana, zaista, bez posebnog raloga.
Ovog jutra sam tako svoja, samo svoja...
Život je tako kratak a mi ga protraćimo na nebitne sitnice, bez dobrog razloga.
Osećam da dolaze promene, jednostavno je, prosto osećam to, bez nekog posebnog razloga.
Da... ovo sam ja. Treperava, puna života...
Ne pristajem ni na šta drugo sem na snagu i sreću, bez dobrog razloga.
I na ljubav... a za nju mi razlog nikada nije ni bio potreban.
Ako se izgubite danas medju pahuljama, ako vas dotakne tuga, ako vas tišti samoća... nasmejte se, barem malo, onako - bez razloga...
evo...
:))))))))))))))))
Свиђа ми се јако, а тако опуштено,једноставно и чисто, напросто гура да изађе и хоће промене,ново буђење.
Стално се губим међу пахуљама,
она ме увек пронађе.
Туга је моја река
којом пловим понекад.
Самоћа дотакне срце
док њу сањам и желим.
Искрени осмех без разлога
увек оставим себи.
Поздрав
Krilaandjela...
sanjamo iste snove, a opet svako svoje.. Nasmesi se, napolju pahulje prekrivaju tragove..
:)))))))))))))))))
Jednajedina, drago mi je sto sam opet procitala tvoj post...
Dugo te nije bilo.
