Krilima
Naći ću jednom svoja krila.
Meka, srebrno bela, golubije plava..
I poleteću..
I nikad više neću sleteti..
Jednom, kad sednem na taj oblačak,ne silazim.
Ružičast je. Osunčan.
I divno mek.
Osećam ga, znam da je gore i tuguje.
Da može, poklonio bi mi deo sebe,
da lebdimo zajedno.
Ne ide.
Ostao bi tako mali da ne bi bilo mesta
Za mene u njegovim skutima.
Znam,naći ću jednom svoja krila.
I kada odlebdim neću se vraćati.
Meka ružičasta i golubije plava..
Kad nađem svoja krila
Nikada ih se neću odreći,
niti ću tlo dotaći ikada više.
Zato i jesu tako dobro skrivena..
Nisam još spremna da ih ponesem..
