Jedna Jedina

Krilima

Naći ću jednom svoja krila.

Meka, srebrno bela, golubije plava..

I poleteću..

I nikad više neću sleteti..

Jednom, kad sednem na taj oblačak,ne silazim.

Ružičast je. Osunčan.

I divno mek.

Osećam ga, znam da je gore i tuguje.

Da može, poklonio bi mi deo sebe,

da lebdimo zajedno.

Ne ide.

Ostao bi tako mali da ne bi bilo mesta

Za mene u njegovim skutima.

Znam,naći ću jednom svoja krila.

I kada odlebdim neću se vraćati.

Meka ružičasta i golubije plava..

Kad nađem svoja krila

Nikada ih se neću odreći,

niti ću tlo dotaći ikada više.

Zato i jesu tako dobro skrivena..

Nisam još spremna da ih ponesem..

[Odgovori]

Kada budes bila spremna da ih poneses, rasiri svoja krila, odleti daleko, upoznaj carstva nebeska, carstvo ljubavi i srece, pusti neka te obasja sunce, dotakni krilima svaki oblak, dotakni most duginih boja! Na dalekom nebu nadji svoju zvezdu, zastiti svojim krilima i odleti daleko, daleko!

[Odgovori]

nadam se da ćeš uskoro, zajedno sa svojim oblačkom ružičaste sreće leteti prostranstvima ljubavi.
Prijatno!

[Odgovori]

Jednajedina, posle ove pesme shvatam zašto si jedna i jedina! Divno!

"Kad nađem svoja krila

Nikada ih se neću odreći,

niti ću tlo dotaći ikada više.

Zato i jesu tako dobro skrivena..

Nisam još spremna da ih ponesem..2