Jedna Jedina

Svetlost

Danas ronim bisere za neke drage ljude na obali... Ne treba mi veštica da moja peraja pretvori u noge.. Moj svet su talasi, nečiji su stopala na pesku. Školjke kriju tajne - iste u svim vremenima. Biseri su za voljene.  

Svetlost koja se probila do dna okeana, do kamenčića najrazličitijih boja, do korala... Biseri neće nigde biti tako lepi kao u moru. Ali ću ih pokloniti onima koji nikada neće moći u moru da ih vide. Nekima je previše i nedovoljno.

Danas je čudan dan. More je neobično mirno. Obala je osunčana. Očekuju me. A ne znaju kada ću i gde izroniti... Neka.. neka sačekaju još malo. Za takve dragocenosti vredi čekati. Ja moram malo sunca da pokupim izležavajući se na talasu koji se lenjo valja pučinom, pa da jednu krabu razmrsim iz trave, da obojim jedan koral u svetlo ljubičasto... Za bisere ima vremena... Ionako će, ti dragi ljudi, kada ih dobiju, da se zahvale i odu...

Da ti dam

Ruku, al’da me ne vučeš dole,

Poljubac, al’ da vratiš veći,

Pismo, napisano bez reči.

Da ti dam

Maslačak, al’ da ga ne oduvaš odmah,

Tračak, al’ da se čvrsto uhvatiš za njega,

Zračak da ti obasja dan.

Da ti damLjubav, al’ da ne potrošiš sve odma’,

Sladoled, al’ da ti se ne otopi,

Sreću da te ko poplava potopi.

Da ti dam srce

Al’ da i ti meni daš jedno!

Ljubav je:

Kad nadješ detelinu sa četiri lista po prvi put u životu, i ne poželiš da je za sebe zadržiš već odmah pomisliš kako ćeš je lepo ispresovati i pokloniti je voljenom biću, e – to ja zovem ljubavlju. :)

Druga

Prva.

A druga.

Druga a prva.

Droga.

Ne vidi, ne čuje.

Oseća.

Boli.

Ne postoji.

Druga.

Ne postoji...

Mogu li..?

Mogu li nečim da ti ulepšam dan?

Da ti pošaljem vrapca da ti treperi u oku,

da ti osmehom obojim osmeh,

reci mi, mogu li..?

Mogu li nečim da te rastužim nakon toga?

Da me vidiš gde me nema,

da osećaš kako svuda nedostajem,

reci mi, mogu li..?

Mogu li, nakon svega toga, tako umornog da te poljubim iako nisam tu?

I, mogu li, tako umornog, da te nakon svega umorim još malo?

:)

Umetnost šminkanja

Ljudi se ne raduju tudjoj sreći ali je kradu.

Sve čine da rastuže nekog i onda beže.

Tužne ne voli niko jer vidi sebe u njima.

Zato..

Bicu srećna, za inat!

Pokloniću po delić sreće– po nekom… koga odaberem pažljivo!

Tugu ću zadržati za sebe ali i neću je primati ni od koga.

Sreću treba znati nositi.

I tugu.

Oči imaju najlepši sjaj kad obe sijaju u njima.

Umetnost je tako se šminkati.

Mali kameni nocturno

“Nikad te niko nece ovako tesno grliti, uznemirenu I belu..nikad ti niko nece ovako u krvotok uliti poslednju neznost celu,ni uspeti u tebi toliko tuge da nadje..ti si najbeskonacnije, najubitacnije nebo kraj mog rumenog uha. Najbesramnija devojka koju sam sreo medju zenama. Najstidljivija zena koju sam sreo medju devojkama.” Mika Antic
 
Grli me danas, ovako uznemirenu tobom I belu.. U moj krvotok uli svoju poslednju neznost celu.. Ja sam najbesramnija I najstidljivija, zena sa pticama u ocima.. I pitoma I divlja, I tudja a samo tvoja.. Ljubi me danas, ovako nedorecenu, I ne pitaj nista.. 

Dobro jutro, o Vi, koji volite druge vise nego sebe..! Dobro Vam jutro zelim!

Ponovo sa vama :)

znam, dugo me nije bilo..

znam, nikom nisam nedostajala :)

znam, nije ni vazno :)

ponovo sam tu..

da vam obojim dan, da vam poklonim cvet, da vas rastuzim, razljutim, nasmejem, razbesnim.. sta god :))

I'm back!!!!

Ima me

ima me previse... a opet premalo.. da me nema ne bi me bilo... jesam, mnogo jesam... i neka sam... da nisam, opet bih bila...

Bez razloga...

Danas u meni neka nova snaga počinje da živi. Možda bez razloga.

Osmeh mi titra na uglu usana, zaista, bez posebnog raloga.

Ovog jutra sam tako svoja, samo svoja...

Život je tako kratak a mi ga protraćimo na nebitne sitnice, bez dobrog razloga.

Osećam da dolaze promene, jednostavno je, prosto osećam to, bez nekog posebnog razloga.

Da... ovo sam ja. Treperava, puna života...

Ne pristajem ni na šta drugo sem na snagu i sreću, bez dobrog razloga.

I na ljubav... a za nju mi razlog nikada nije ni bio potreban.

Ako se izgubite danas medju pahuljama, ako vas dotakne tuga, ako vas tišti samoća... nasmejte se, barem malo, onako - bez razloga...

Bojim...

Vreme bojim strpljenjem,

Godine bojim mudrošću,

Lica bojim osmehom,

Jedan život bojim svojom ljubavlju...

Moje boje možda nisu one

koje mogu lako da se vole...

Ali su moje.

One me boje...

Prvi sneg

Znam, istopiće se pahulje na mom dlanu, ove koje hvatam kao dete i pokušavam da zapamtim svaku njihovu iskricu...

Ostaće u mom sećanju i miris snega i nevinost savršenstva koje se topi, i čežnja za rukama koje greju moje, i osmeh dok skidaju pahulje sa mog kaputa...

Da zaveje toliko tuge ne može ni jedna mećava.. Da istopi toliko ljubavi ne može ničiji dodir...

Danas ću se grudvati. I smejaću se. I biću srećna. Danas je u meni toliko pahulja... Na svakoj iskri je deo nevine ljubavi...

Taj sneg se ne prlja ničijim stopama... Od njega ne mogu da se naprave ledenice... Danas poklanjam najlepše pahulje onima koje volim i onima koji vole.

Zima na pragu...

Pod kaput mi se uvlači mraz, topi ga tuga moje ljubavi...

Ruke mi greje jedan dodir danima...

Jedan osmeh od ove jeseni pravi u mom srcu proleće...

Na trenutke sanjam, od snova živim godinama...

Jesam a nisam sama...

Danas nema stihova...

Danas nije dan za poeziju. Samo za tihu sreću. I mir. I pored ludnice koja se zove dva djaka u školi, gomila posla, posete prijatelja i rodjaka... danas se ne nerviram. Ceo svet da se okrene naglavačke - ništa. To što sam danima tužna, što ne znam šta bih sa sobom, što mi sve smeta i ne smeta mi ništa... Ništa...

Danas je jedna istina rečena na glas... Niko te nema koliko te ja imam ..i ..niko na celom svetu me nema koliko me ti imaš...

Znam, neki će dati sebi za pravo da mi sude. Ja im neću dati to pravo, uzeće ga sami. Sudite. Danas mi reči ne mogu ništa. Sve što sam htela da čujem i kažem u životu spojilo se u rečenicu. Jednu. Znam, znam... ja razumem one koji bi da sude. Oni ne razumeju mene. Ovo treba živeti. Nositi. Imati. Pa razumeti. I ja sam nekada sudila. Sada ćutim.

Šta god da sam tražila našla sam u današnjem danu. I sada uživam u osećaju tihe sreće. Jer.. proći će. Vratiće se tuga. Opet ću vam poklanjati stihove. Ali, danas ih nemam. Danas vam poklanjam osmeh, setan, tih i srećan. Jer... ljubav treba živeti.

Tražim te...

Tražim te...

U svakoj šarenoj krošnji

Vidim tvoje oči...

U mirisu mokre trave

Slutim tvoj dodir..

U olovnom nebu

Osećam tugu...

Tražim te..

Samo u svoje dubine

Ne smem da zaronim..

Tamo smo..

U beskraju tuge

Ronimo za biserima...

Tražim te,

Tamo gde te tek slutim...

Tamo gde znam da jesi

Nema snage da odem...